Madeži na koži: Kada treba da se zabrinete i šta dalje raditi?

Pitanje madeža na koži jedna je od najčešćih tema kada je reč o zdravlju kože. Mnogi ljudi imaju brojne madeže po telu, a pojava novih ili promena na postojećim može izazvati zabrinutost. Razumevanje prirode madeža, znakova upozorenja i dostupnih opcija lečenja ključno je za očuvanje zdravlja i mirnog uma.

Šta su madeži i kada postaju opasni?

Madež, ili nevus, je skup pigmentnih ćelija (melanocita) koji se pojavljuje na koži. Većina madeža je benigna (dobroćudna) i ne predstavlja pretnju po zdravlje. Međutim, određene promene na madežu mogu ukazivati na razvoj melanoma, ozbiljnog oblika raka kože. Ključno je redovno pratiti svoje madeže i obratiti pažnju na bilo kakve promene.

Postoji nekoliko ključnih znakova koji zahtevaju hitnu posetu dermatologu. Ovi znakovi se često opisuju ABCDE pravilom:

• A - Asimetrija: Madež koji nije simetričan, odnosno jedna polovina se razlikuje od druge.
• B - Rub (Border): Nepravilan, nazubljen ili nejasan rub madeža.
• C - Boja (Color): Madež koji nema ujednačenu boju, već sadrži različite nijanse braon, crne, crvene, bele ili plave.
• D - Prečnik (Diameter): Madež čiji je prečnik veći od 6 milimetara (otprilike veličine gumice na olovci).
• E - Elevacija ili Evolucija: Madež koji se izdiže iznad površine kože ili se bilo koji madež koji se menja to vreme - raste, menja oblik ili boju, svrbi, krvari ili stvara krastu.

Posebnu pažnju treba obratiti ako madež počne da svetli u sredini ili ako dođe do naglog povećanja. Povreda madeža, na primer, slučajno ogrebivanje ili kidanje, takođe zahteva konsultaciju sa lekarom, jer stalne iritacije mogu doprineti promenama. Porodična istorija melanoma značajno povećava rizik, pa osobe sa takvom istorijom treba da budu posebno budne.

Uloga sunčanja u nastanku i promeni madeža

Izlaganje sunčevim zracima glavni je faktor rizika za nastanak melanoma. Ultraljubičasto (UV) zračenje oštećuje DNK u kožnim ćelijama. Ovo oštećenje se nakuplja tokom vremena, a posebno je kritično u detinjstvu i adolescenciji. Kaže se da koza do navršene 18. godine apsorbuje i do 80% ukupnog doživotnog UV zračenja.

Osobe sa svetlom puti, koje se lako opeknu na suncu, imaju veći rizik. Mnogi primećuju da se nakon intenzivnijeg izlaganja suncu pojave novi madeži ili se postojeći promene. Stoga je zaštita od sunca od suštinskog značaja. Preporučuje se korišćenje krema sa visokim zaštitnim faktorom (SPF 30 ili više), nošenje zaštitne odeće i izbegavanje sunca u periodu najjačeg zračenja, između 10 i 16 časova.

Kada i zašto razmišljati o uklanjanju madeža?

Uklanjanje madeža može biti motivisano medicinskim ili estetskim razlozima. Medicinski razlozi uključuju:

• Sumnju na malignu promenu (melanom).
• Madež koji se nalazi na mestu podložnom stalnoj iritaciji (npr. ispod naramenica grudnjaka, na području struka, na stopalu, na vlasištu).
• Madež koji se povremeno povređuje i krvari.

Estetski razlozi su subjektivni - ako madež osobi smeta i želi da ga ukloni. U oba slučaja, pre uklanjanja neophodan je pregled kod dermatologa koji će dermatoskopom (specijalnim mikroskopom za kožu) proceniti prirodu madeža i preporučiti najbolji način delovanja.

Metode uklanjanja madeža

Postoji nekoliko metoda za uklanjanje madeža, a izbor najpogodnije zavisi od tipa, veličine i lokacije madeža, kao i od želje da se uzorak pošalje na patohistološku analizu.

1. Klasična hirurška ekscizija (rezanje)

Ovo je najsigurnija metoda za madeže koji izgledaju sumnjivo. Pod lokalnom anestezijom, hirurg skalpelom izreže madež zajedno sa uskim pojasom okolne zdrave kože. Rana se zatim zašije. Glavna prednost ove metode je što se ceo uzorak može poslati na patohistološku analizu i dobiti konačnu dijagnozu da li je madež bio benignan ili malign. Nedostatak je što ostaje ožiljak, čija veličina zavisi od veličine uklonjenog madeža i veštine hirurga. Plastični hirurzi se posebno trude da ožiljak bude što manje primetan.

2. Elektrohirurgija (brijanje strujnom omčom)

Ova metoda koristi se za površinske madeže koji strše iznad kože. Madež se "obriše" pomoću tanke žice kroz koju prolazi električna struja. Procedura je brza, uz minimalno krvarenje. Prednost je što se i ovako uklonjeno tkivo može poslati na analizu, a ožiljci su obično minimalni. Metoda je pogodna za uklanjanje većeg broja madeža u jednom posedu.

3. Radiovalna (radiofrekventna) hirurgija

Radiovalovi visoke frekvencije koriste se za precizno sečenje i uklanjanje kožnih lezija. Ova metoda je takođe brza, sa minimalnim oštećenjem okolnog tkiva i bržim zarastanjem. Međutim, važno je napomenuti da kod nekih tehnika spaljivanja tkiva, ono može biti previše oštećeno za pouzdanu patohistološku analizu. Zato je preporuka da se ova metoda koristi za madeže koje je dermatolog prethodno pregledao i proglasio benignim.

4. Lasersko uklanjanje

Laser se efikasno koristi za uklanjanje manjih, benignih madeža, posebno onih koji su ravni sa kožom. Laser uništava pigmentirane ćelije, ali isto tako i uništava tkivo, što onemogućava dalju analizu. Stoga se lasersko uklanjanje preporučuje isključivo za madeže koji su stručno pregledani i za koje postoji potpuna sigurnost da su bezazleni.

5. Krioterapija (zamrzavanje tečnim azotom)

Ova metoda, koja podrazumeva zamrzavanje madeža, češće se koristi za bradavice i druge izrasline, a ređe za prave pigmentovane madeže. Kao i kod lasera, tkivo se uništava i nije pogodno za analizu.

Bez obzira na metodu, savetuje se da se zahvat obavi u privatna klinika za plastičnu hirurgiju ili u specijalizovanoj bolničkoj ustanovi, gde će vam stručnjaci pružiti najbolju moguću negu i savet. Pregled i konsultacije sa dr Anicom Jevremović ili drugim iskusnim dermatologom mogu vam pružiti jasniju sliku i pomoći u donošenju odluke.

Šta očekivati nakon uklanjanja madeža?

Nakon hirurškog uklanjanja, na rani se stavlja zavoj. Bol je obično blaga i može se kontrolisati običnim lekovima protiv bolova ako je potrebno. Konci se skidaju nakon 7 do 14 dana, u zavisnosti od lokacije. Važno je voditi računa o rani, držati je čistom i suvom i izbegavati naprezanje. Ožiljak će u početku biti crven, a vremenom će izbledeti i postati mekši. Korišćenje gelova i krema za ožiljke može pomoći u njegovom smanjenju i ulepšavanju.

Ukoliko se radi o uklanjanju bradavica ili drugih površinskih lezija, proces zarastanja je često brži, a nezahtevniji. Nakon uklanjanja bradavice radiovalnom metodom, na mestu intervencije se formira mala krasta koja otpada za nekoliko dana.

Zaključak: Prevencija i pravovremena reakcija su ključni

Madeži su deo naše kože, ali pametno upravljanje njima je deo odgovornog odnosa prema sopstvenom zdravlju. Redovno samopregledanje, zaštita od sunca i konsultacije sa dermatologom osnovne su mere prevencije. Ako primetite bilo kakve promene, ne oklijevajte da potražite stručnu pomoć. Povratne informacije od drugih koji su prošli kroz uklanjanje bradavica ili hirurško uklanjanje madeža mogu biti ohrabrujuće, ali konačnu procenu i tretman uvek treba prepustiti lekaru specijalisti. Poseta dobroj privatnoj klinici za plastičnu hirurgiju može vam obezbediti brz i efikasan tretman, uz pažljivo planiranje koji će metod uklanjanja bradavice ili madeža biti najpovoljniji za vas. Saradnja sa iskusnim lekarima poput dr Anice Jevremović garant je da će vaše zdravlje kože biti u najboljim rukama.